fidzu : fedora

Naslovna slika: Annie Spratt | Unsplash (fotografija)

Moja je generacija klinaca u Hrvatskoj zainteresiranih za računalnu tehnologiju kasnih 90-ih i ranih 00-ih odrastala uz informatičke časopise kao što su VIDI, Bug, PCchip i (danas nepostojeći) Hacker. Kako su računalni zasloni tada bili izrazito loši, tekst i slike su puno bolje izgledali prikazani na papiru. U doba prije široke dostupnosti širokopojasnog interneta (ADSL je u Hrvatskoj postao dostupan u većim gradovima tek tijekom 2003. i 2004. godine), preuzimanje softvera i multimedijskih sadržaja s interneta bilo je izrazito sporo i časopisi i pripadni CD-i su bili odličan način za doći do istih.

Naravno, svi su oni bili prisutni i na internetu i ondje također objavljivali vijesti. Vremenom, porastom brzine interneta, popularnosti blogova, foruma i društvenih mreža, popularnost i fizičkih i digitalnih časopisa je opala. Pitate li klince danas, vjerojatno će vam reći da preferiraju video sadržaj pred tekstualnim. Stoga sam bio nemalo iznenađen PCchipovim ovotjednim člankom 5 fundamentalnih razlika između Windowsa 10 i Linuxa u kojem je izvjesni B.P. usporedio dva operacijska sustava u terminima otvorenosti i zatvorenosti, privatnosti, sigurnosti, ažuriranja i podrške za starije i/ili slabije mašine. Uzimajući u obzir ciljanu publiku, radi se o solidno napisanom i nepristranom članku koji korisniku ostavlja na izbor koji će operacijski sustav koristiti:

No, na kraju dana vi odlučujete - Windowsi ili Linux?

Isto se, nažalost, ne može reći za idući članak u nizu pod naslovom Zaboravite na Linux. Ovo su razlozi zbog kojih biste trebali ostati na Windowsima iz pera… ovaj, tipkovnice izvjesnog I.H. Članak je izrazito traljavo napisan i često težak za čitati, ali ovdje se nećemo baviti narativnom sposobnošću autora, već isključivo kvalitetom argumenata koje nudi. Analizirajmo redom tvrdnje koje iznosi.

Velik broj korisnika i danas lomi koplja na relaciji Windows - Linux. Neki kažu kako je Linux ono što bi svi korisnici na globalnom nivou trebali koristiti i to iz više razloga: besplatan je, radi se o "open source" operativnim sustavima koji je podoban za izmjene i dopune korisnika i navodno za Linux postoji manje virusa i ostalih štetnih programa nego što je to slučaj kod Windowsa.

Ovo je točno.

No je li to zaista tako i jesu li pobornici Linuxa u pravu kada sve ovo navode kao glavne razloge zbog kojih je, da tako kažemo- Linux platforma bolja i više "user friendly" od Windowsa?

Linux je više "user friendly", samo je vrlo izbirljiv po pitanju toga koga smatra svojim prijateljima.

Windows još od davnih dana slovi kao operativni sustav koji je osmišljen od jedne od "onih tvrtki", odnosno od tvrtki kojima je cilj proširiti se na što veći broj osobnih računala i bez da pritom vode stvarnu brigu o potrebama korisnika.

Jest, ali isto je i Red Hat Enterprise Linux i SUSE Linux Enterprise, Joyentov SmartOS, a zašto ne i Android.

Za razliku od Windowsa, Linux čim je ugledao svjetlo dana nekako je dočekao kao "svjetlo na kraju tunela", odnosno kao platforma koja će korisnicima biti adekvatna zamjena. S obzirom da je puno godina prošlo otkako je Linux prvi puta ugledao svjetlo dana i s obzirom da smo od tada do današnjih dana imali prilike usporediti nekoliko Linux-a i Windowsa, konačan odgovor ne ide baš na korist Linux-u.

Zbog čega je ipak Windows operativni sustav koji je isplativiji za korištenje (pogotovo na dugoročnom planu) i što je to gdje se Linux jednostavno ne može nositi s Windowsima - pročitajte u nastavku.

Ovdje nema argumenata.

Što je ono što vi kao korisnik želite od operativnog sustava koji koristite, bez obzira o kojem operativnom sustavu se radilo? Odgovor je vjerojatno da je operativni sustav kompatibilan i da za taj operativni sustav postoji adekvatan broj programa i aplikacija koje su kompatibilne s tim operativnim sustavom.

Ovo je točno.

Da, istina je da postoji određen broj programa koji su jednako kompatibilni i dostupni za Linux kao i za Windows (recimo 7-Zip i Irfan View), no činjenica jest da za Windows postoji cijelo mnoštvo programa i aplikacija koje na različite načine služe korisnicima za bolje upoznavanje računalom, računalnim sustavom, dok to kod Linuxa jednostavno nije slučaj.

Aktualna verzija Fedore, verzija 26, imala je na dan izlaska 53912 paketa u svojem repozitoriju (možete ih prebrojati na nekom od brojnih mirrora). Vjerujem da bi i druge popularne distribucije imale slične statistike. Štogod "upoznavanje računalom" značilo (računam da autor ne misli na aplikacije za upoznavanje ljudi) tvrditi da na Linuxu "ne postoji čistavo mnoštvo aplikacija koje na različite načine služe korisnicima za bolje upoznavanje računalom" je naprosto pogrešno.

Što je s videoigrama? Opet, istina, postoji određen broj videoigara koje su dostupne za Linux (nešto više o njima možete pročitati u jednom od naših proteklih članaka, odnosno ovdje), no ako ćemo iskreno, to je kap u moru u usporedbi sa brojem i kvalitetom igara koje su dostupne za Windows (još pogotovo ako uzmemo u obzir da je velik broj starijih igara potpuno kompatibilan i sa Windowsima 10 zahvaljujući modu kompatibilnosti).

U Steamovoj biblioteci autora ovog teksta, a slično je i kod drugih korisnika Linuxa s kojima ima kontakt, približno 50% igara radi na Linuxu. Zatim, Steam za Windowse i neke igre u njemu, kao i neke igre van Steama je moguće pokrenuti preko Winea. To dakako ne pokriva sve igre koje postoje na Windowsima, ali reći da je broj igara na Linuxu "kap u moru u usporedbi sa brojem i kvalitetom igara koje su dostupne za Windows" ne stoji, osim ako je kap veličine više od pola mora.

Koliko je mod kompatibilnosti uspješno izveden ne mogu reći, međutim, autor ovdje ne navodi jedan veliki problem, a to je Microsoftov vendor lock-in inherentan u DirectX-u 12 i Windows Storeu. Naime, sve novije igre koje koriste DirectX 12 mogu se distribuirati samo kao UWP aplikacije putem Windows Storea, što ograničava njihovu prenosivost na Android, Linux i macOS, obzirom da DirectX nije podržan niti na jednom od tih operacijskih sustava. Obzirom da Windows Store ne postoji niti na jednom od tih operacijskih sustava i neće ni postojati, malo je vjerojatno da će se taj problem u budućnosti riješiti.

Otvoreni standard koji je alternativa DirectX-u 12, Vulkan, nema te probleme: uz Android i Linux, podržava Windowse od XP-a nadalje (što uključuje 7, 8, 8.1 i 10). Podrška za Windows 7 nikako nije nebitna, obzirom da, dvije godine nakon izlaska verzije 10, podjednak broj gamera na Steamu koristi 7 i 10.

Istina je da i na Steamu postoji određen broj Linux igara koje su čak i besplatne, no to je još uvijek daleko od platformske podrške koju uživaju svi drugi operativni sustavi, ne samo Windows. Sve u svemu- softversko područje je za Windows platformu odlično pokriveno, dok za Linux, bez obzira na toliki broj godina koliko je Linux dostupan na tržištu, to isto ne može reći.

Pogledamo li podatke o broju igara pritom ne razlikujući AAA i indie igre i brojeći svaku igru kao jednu igru, nalazimo 8547 igara za Linux i 13421 igara za macOS; macOS ih ima 50% više, ali radi se o istom redu velične. (Naravno, 36169 igara za Windows je sasvim druga priča, ali treba uzeti u obzir da se mnoge indie igre rade prvo za Windowse, a zatim nikad za ostale operacijske sustave.)

Obzirom da je Valve tek 2010. godine na Linux prebacio prvu igru (Team Fortress 2) i klijent za Steam, o gamingu na Linuxu nema smisla pričati o van tog sedmogodišnjeg razdoblja (uz časnu iznimku nekoliko ranijih id Softwareovih naslova koji su prebačeni na Linux isključivo zahvaljujući entuzijazmu Johna Carmacka). U tih 7 godina, Steam je došao od jednog naslova do 8547, podršku za Linux je dodao i GOG.com, AMD je uspostavio sustav koji je donio visokokvalitne upravljačke programe otvorenog koda za grafičke procesore (NVIDIA i Intel su nastavili biti standardno kvalitetni), pokrenut je GamingOnLinux koji mjesečno ima preko pola milijuna pogleda (u pojedinim mjesecima i bliže milijun), a dva subreddita na temu gaminga na Linuxu imaju desetke tisuća pretplatnika.

Je li ovo usporedivo s gaming scenom na Windowsima? Ni blizu. Je li vrijedno spomena? Smatram da svakako jest.

Još jedna vrlo važna stvar na koju korisnici vrlo često obraćaju pozornost jest dostupnost nadogradnji baze podataka operativnog sustava, odnosno dostupnost istih.

Znači, prosječan korisnik jako brine o nadogradnji MySQL-a/MariaDB-a i PostgreSQL-a? /s

Koliko često je neka nadogradnja baze podataka dostupna za Linux? Čak i kada jest dostupna, često se zna dogoditi da ta nadogradnja "debelo" kasni za nadogradnjom koja je dostupna za Windows. Što je razlog tomu što nadogradnje za Linux kasne? Razlog, odnosno uzrok toga je logičan.

Pogledajmo. Fedorine nadogradnje PostgreSQL-a i MariaDB-a. Meni se, nakon brzinskog pregleda, čini da nadogradnje ne kasne za nadogradnjama koje su dostupne na stranicama proizvođača, ali mi je vrlo jasno da autora zapravo ne zanimaju samo baze podataka i da vjerojatno ne zna o čemu priča.

Korisnici Windows operativnih sustava- i to samo ovih novijih Windowsa 7, 8, 8.1 i Windowsa 10 čine više od osamdeset posto sveukupnih korisnika računala na svijetu tako da je logično da će nadogradnje za te operativne sustave biti češće dostupne nego nadogradnje za Linux, čijih korisnika ima oko dva posto. Veća potražnja - veća dostupnost - što zajedno čini da neki operativni sustav bude "iznad" nekog drugog.

Fedora 26 je imala 6389 nadogradnji u malo više od 3 mjeseca od izlaska. Kada bi Windowsi imali sličan broj nadogradnji, to bi značilo da Windows 10 od izlaska (pred dvije godine) do današnjeg dana ima najmanje 50000 nadogradnji. Nažalost podatke o broju nadogradnji za Windows 10 ne pronalazim, ali kada se priča o 20000+ nadogradnji za Windows 7, radi se o toliko operacija, pri čemu svaka nadogradnja desetke, stotine ili tisuće operacija. Tako da je teško povjerovati da je Microsoft dosad izbacio najmanje 50000 nadogradnji za Windows 10, unatoč "većoj potražnji" posljedica koje je nekakva apstraktna "veća dostupnost".

Kao što sam rekao, Windows operativni sustavi koji se danas najčešće koriste kod velikog broja korisnika su Windows 10, 7 i 8, s time da se Windows 8 slabije koristi od navedena tri. To je u svakom slučaju manje ako usporedimo ovaj broj sa brojem Linuxa koji se koriste.

Naime, prema nekim mjerenjima, postoji više od 100 "podvrsta" ili verzija Linux operativnih sustava od kojih korisnik može odabrati onaj koji njemu najviše odgovara, ovisno o njegovim potrebama.

Kako je Linux softver otvorenog koda, realno je za očekivati da će svatko tko ima znanja i interesa napraviti distribuciju savršeno prilagođenu vlastitim potrebama. No, većina korisnika i dalje koristi neku od desetak (usudio bih se reći i manje) glavnih distribucija ili neku od njihovih derivata.

Kako odabrati Linux koji "meni najviše odgovara?"

Distrochooser ili neki sličan alat, neki od brojnih članaka na temu, zašto ne i pitati članove lokalne grupe korisnika Linuxa koje distribucije koriste i preporučaju.

Nemojte misliti da je odabir Linux operativnog sustava jednostavan. Za razliku od Windowsa čija se srž niti kroz posljednjih deset godina nije osjetnije promijenila, kod Linuxa to nije tako. Prije nego što korisnik odluči koji će Linux OS koristiti potrebno je dobrano proučiti koji bi bio najprikladniji za ono što korisniku treba. Naravno da će pobornici Linuxa reći da je bez obzira na sve Linux "bolji", ali treba biti realan.

Ako je problem u tome da treba dati zadani izbor za prosječnog desktop korisnika zainteresiranog za gaming, autor ovog teksta bezrezervno preporučuje Fedoru. Fedora se nije osjetnije promijenila od 2003. godine, osim što su temeljne vrijednosti formalno napisane i što je zajednica jako narasla.

To je sve?

Ono što je uobičajeno jest da Windowsi budu ti koji će prvi dobiti najnovije drivere, nakon čega drivere dobivaju Mac OS. Linux-bazirani operativni sustavi su vrlo često "sretni" ako uopće dobiju drivere kao takve. Jedino što Linux koliko-toliko tu drži uz bok s Windowsima i Mac OS-om je zajednica koja podržava Linux i čiji se članovi često sami potrude napraviti drivere za neke verzije Linuxa, što je i za svaku pohvalu.

Ovo je u prosjeku možda bilo točno 2002. godine, ali danas svakako nije. Nažalost, još uvijek postoji manji broj proizvođača hardvera koji ne daje upravljačke programe za Linux za svoj hardver, ali čak i tada zajednica problem često riješi sama. Što se tiče hipoteze da Linux dobiva drivere nakon Windowsa i macOS-a, bilo bi dobro da autor navede primjer za to što tvrdi. Naime, već navedeni NVIDIA i Intel dokazuju da više od desetljeća to nije slučaj u domeni grafičkih procesora, a AMD pokazuje da i druge kompanije razumiju važnost izrade kvalitetnih upravljačkih programa za Linux.

Ipak, koji se problem može javiti ako neki programer sam želi napraviti neki driver? Najčešći problem jest taj da driveri koje on osmisli i kreira budu bugoviti. Naravno da i Windows platforma, bez obzira na svu podršku ima problema s bugovima, o tome nema govora. No, Windows za razliku od Linuxa ima cijeli tim stručnjaka koji, odmah nakon što se neki bug pojavi, rade na rješavanju istoga, dok je kod različitih i mnogobrojnih verzija Linuxa to drugačije.

Točno je, recimo, da su 2007. upravljački programi za neke zvučne kartice bili bugoviti, ali ne i danas. Točno je, isto tako, da Qualcomm, jedan od proizvođača bežičnih mrežnih kartica, ima svoje ljude koji na redovnoj bazi izravno u jezgru Linuxa dodaju poboljšanja podrške za hardver koji proizvode i prodaju. Opet, ako autor ne priča napamet, bilo bi dobro da navede primjer za to što tvrdi.

Mislite li da je Linux jednostavan ili jednostavniji nego što je bio prije deset godina ili mislite da je jednostavniji za korištenje od Windowsa? Što god od ove tri mogućnosti da mislite, opet naravno mišljenja se razlikuju od korisnika do korisnika (naravno da će korisnici koji su naviknuli na Linux reći kako je on jednostavniji od Windowsa), no treba opet nekako pokušati biti realan i reći kako stvari stoje.

Da ste korisnik-laik, znači da nemate nikakvog posebnog iskustva u korištenju niti jednog operativnog sustava i da imate priliku koristiti Linux i Windows, koji bi vam bio jednostavniji? Odgovor je- Windows.

Windows je jednostavno puno više "user-friendly", pogotovo za korisnike-početnike nego što je Linux i to je jednostavno tako.

Ovdje nažalost nema argumenata. Ako se niste dosad sreli s desktopima na Linuxu, pogledajte GNOME 3 i KDE Plasma i procijenite sami koliko je to više ili manje "user friendly" od neke verzije Windowsa.

Posljednje i najvažnije pitanje za kraj - Linux ili Windows? Koji je bolji? Ovisi. Ovisi jeste li korisnik kojemu je glavni cilj programiranje i rad sa "open source" programima (kakav je Linux) ili ste korisnik koji želi da njegov operativni sustav ima kompatibilnost, jednostavnost sučelja i korištenja, široku dostupnost u pogledu programa i igara i operativni sustav na kojem ćete, recimo moći kliknuti na BS Player i bez problema pokrenuti neki film.

Na Fedori nećete imati BS Player, ali ćete lako naći neku od aplikacija koja izvodi video sadržaj unutar aplikacije Softver, koja je svojevrsni ekvivalent Google Playa i App Storea. Ne morate tražiti po internetu i instalirati softver sa slučajno nađenih web stranica kad imate trgovinu nadohvat ruke.

Sve ovisi o ukusima, o kojima se ne raspravlja. No ako spaate pod većinu običnih ili "casual" korisnika - odaberite Windows.

Ako spadate pod korisnike kojima je dosta Microsoftovog već spomenutog vendor lock-ina kroz DirectX 12 i Windows Store, narušavanja vaše privatnosti i toga da Microsoft odlučuje umjesto vas što će biti instalirano na vašem računalu, odaberite Fedoru.

tl;dr: stvari koje autor tvrdi bile su možda točne 2002. godine, vjerojatno netočne 2007. godine, i zasigurno su netočne danas.

22 Oct 2017 7:17pm GMT

Il y a parfois des tâches d'entretien d'un ordinateur qu'on oublie de faire et qui pourtant sont essentielles.

Le changement de pâte thermique en fait parti. La pâte thermique est ce qui permet d'améliorer la conductivité thermique entre le processeur (ou le GPU) et le radiateur dédié à évacuer cette chaleur. Il permet de gommer les aspérités des deux surfaces pour augmenter la surface de contact et éviter la présence d'air qui est un bon isolant.

Mais la pâte thermique n'est efficace que quelques années, ensuite il commence à se fissurer, à se décoller et donc à ne plus remplir correctement sa fonction. Il est nécessaire de le remplacer.

Mon ordinateur est un HP Elitebook 8560w qui vient de fêter ses 6 ans d'utilisation. Depuis quelques semaines / mois, la température était constamment entre 80 et 100°C, même si je ne faisais rien de particulier. C'est bien trop chaud. Du coup le processeur se mettait en économie d'énergie pour éviter la surchauffe ce qui dégradait les performances.

Je me suis décidé à régler le problème, ne prévoyant pas de changer de machine avant quelques mois.

Matériel

• De la pâte thermique neuve en tube ;
• Un set de têtes de vis + quelques autres outils comme une pince ;
• Quelques autres outils.

Coût total, moins de 30€.

En effet, ma machine possède beaucoup de vis Torx, puis pour éviter d'abimer la machine j'ai préféré avoir un outil très fin pour séparer les éléments et avoir de quoi gratter la pâte thermique. D'où l'achat des deux sets qui permettent globalement de démonter pas mal de machines en théorie.

Une petite pince est assez appréciable pour manipuler les petits connecteurs.

Opérations

Avant de commencer, pour éviter de faire des erreurs, j'ai préféré consulter une vidéo du démontage avant.

Comme beaucoup d'ordinateurs portables, accéder à la carte graphique et au processeur n'est pas évident. Il faut pratiquement tout retirer de la partie basse de la machine : clavier, touchpad, disque dur, lecteur CD... En fait il ne reste qu'une partie du châssis et la carte mère.

On retire donc l'ensemble du module de refroidissement qui est commun pour le processeur et la carte graphique. En effet, chacun a son radiateur qui communique la chaleur à un ventilateur et à un radiateur externe commun. Cela rend l'opération un peu plus pénible.

Vous pouvez voir le module démonté :

Et la carte mère, avec le CPU sur la gauche, la carte graphique sur la droite :

Bien entendu il faut ensuite tout remonter, sans se planter sur les vis. Essayer de bien réintégrer les éléments (ce dont j'ai échoué la première fois, notamment le connecteur pour les touches de la souris qui n'a pas été bien enfiché). Allumer la bête et tester que tout va bien. Et ouf tout fonctionne.

Résultats

Maintenant mon ordinateur au repos fonctionne entre 60 et 80°C. Les 100°C ne sont atteints que lors d'une activité intensive. C'est quand même bien plus sympa, à l'usage j'ai moins de ralentissements, l'utiliser sur les genoux est possible sans se brûler.

Pour un peu moins de 30€ et près de 3h à s'en occuper le résultat est très appréciable. N'hésitez pas à le faire si votre machine chauffe trop (et si bricoller un peu ne vous fait pas peur).

22 Oct 2017 4:58pm GMT

I has been asked how to recompile Fedora kernel with the custom patch, so here is the tutorial:

At first install the needed packages:

# dnf install fedpkg dnf-plugins-core

Install build requirements for the kernel package:

# dnf builddep kernel

Clone the kernel dist-git module for the desired Fedora version, i.e. if you want to recompile the kernel for the Fedora 26, add the '-b f26' or respective version (--anonymous is used for the anonymous checkout, i.e. read only checkout):

$ fedpkg co --anonymous -b f26 kernel

Change the working directory to the cloned dist-git module:

$ cd kernel

Copy the desired patch (e.g. my-patch.patch) to the working directory:

$ cp DIR/my-patch.patch .

Make sure your my-patch.patch has been generated by the 'git format-patch' if not, you need to manually add the header containing lines From:, Subject:, so proceed the following step just only if such header is not presented in your patch (of course edit the strings as needed):

$ echo "From: Joe Hacker <joe.hacker@hacker.org>" > header
$ echo "Subject: My patch" >> header
$ echo >> header
$ cat header my-patch.patch > patch
$ mv patch my-patch.patch

Edit the kernel.spec, locate the string '# END OF PATCH DEFINITIONS', and add the following string just before it:

Patch9999: my-patch.patch

where make sure that the number 9999 is not used by any previous Patch keyword. If it's already used, keep increasing the number until you will find the highest unused number and use it with your patch. Save the spec file.

Recompile the kernel:

$ fedpkg local

Install/re-install the newly builds kernel RPMs from the ARCH directory, i.e. if you compiled the kernel for the x86_64, the ARCH directory is x86_64.

Reverted patch

In case you have upstream kernel patch you need to revert, do the previous steps up-to the installation of the my-patch.patch, then unpack the kernel sources:

$ fedpkg prep

Make the reverted patch of your patch (replace the DIR in commands bellow by directory where you store your patches):

$ pushd kernel-*/linux-*
$ git commit -am Flush
$ cp DIR/my-patch.patch .
$ patch -p1 -R my-patch.patch
$ git commit -am "My reverted patch"
$ git format-patch --stdout HEAD~1 > DIR/my-patch-reverted.patch
$ popd

Then install the my-patch-reverted.patch instead of the my-patch.patch and proceed with the compilation as described above.

22 Oct 2017 12:12pm GMT